Blog

Poslovna kultura u kompanijama – ŠTA ZNAMO O TOME?

U toku istraživanje i dok smo se pripremali da napišemo ovaj tekst upoređivali smo svoja radno iskustvo i komentarisali da postoji bezbroj tekstova na temu kako zaposleni i poslodavci treba da se ponašaju, a praksa kaže da je procenat sprovođenja minimalan.

Zapitali smo se zašto da napišemo još jedan tekst o poslovnoj kulturi, kada i ovo što postoji mali broj kompanija ili zaposlenih sprovodi (a postoji mnogo sjajnih knjiga i tekstova na ovu temu).

Zapitali smo se gde smo se svi zajedno „izgubili“ i šta će još jedan tekst promeniti ?

Da li će promeniti situaciju , sigurno neće sutra, ali ako se ne bavimo ovom temom ,ne možemo ni da damo svoj doprinos i da se nadamo da će se u Srbiji ipak nešto promeniti u odnos između poslodavaca i radnika nego što je trenutna.

Šta sada vidimo i čujemo ? Nepoštovanje i jedne i druge strane. Takvi postupci se prvenstveno iskazuje kada kompanija ne pruža zaposlenom čak ni osnovne benefite, dok se radnik vodi starom dobro poznatom rečenicom „Ne možete vi mene toliko malo da platite, koliko ja malo mogu da radim“

Poznato ?

Hajde da krenemo u avanturu i da zajedno promenimo svest i odnos poslodavaca i zaposlenih, a najveći razlog zašto treba da se bavimo ovom temom i da pokušamo da je sprovodimo zbog mlađih naraštaja kojima treba da ostavimo zdrav i normalan odnos sa uzajamnim poštovanjem.

Kultura poslovnog ponašanja

  • KODEKS PONAŠANJA

    Kodeks ponašanja čine pravila kojima je određen obavezni i poželjni način rada i radnog ponašanja zaposlenih u organizaciji. Verovatno čim ste pročitali pravila pomislili ste „Kakva pravila, ko da postavlja pravila ? „ ali nemojte da zaboravite da jednu organizaciju čini veći broj ljudi koji imaju različite navike, vaspitanje, potrebe i da bi kompanija poslovala i napredovala pravila moraju da postoje.

    Kodeks ponašanja mora da je u skladu sa ljudskim načelima i ne sme da ugrožava ili omalovažava ni jednog zaposlenog neovisno na kom radnom mestu se nalazi . Ovo znači da kodeks ponašanja se odnosi na rukovodioce i izvršioce, lica koja obavljaju privremene i povremene poslove i pripravnike, dakle na SVE zaposlene. Zakon „JAČEG“ ne sme da se sprovodi jer to nikako nije dobro za kompaniju, a ni za onog koji pokušava da ovako nešto sprovede.

    Verujem da vas je deo „Zakon jačeg zamislilo ili zbunilo ?„ To su (kako mi volimo da zovemo) svi nadređeni ili poslodavci koji se „zanesu“ (najblaže rečeno) i sprovode neadekvatan kodeks ponašanja iz svoje lične samovolje.

    Nemojte da zaboravite da u jednoj kompaniji svi su zaposleni sem vlasnika. Titula koja je trenutna kod nadređenog ne sme da sprovodi drugačiju pollitiku ( ličnu ) od one koja je prepisana od strane kompanije / poslodavca. Ukoliko poslodavac sprovodi politiku koja nije primerena postoje i za to rešenja o kojima ćemo pisati nekom drugom prilikom i koja nam je poznatija kao mobing...ali da se vratimo na temu poslovne kulture i kodeksa ponašanja.

    Kodeks ponašanja počiva na vrednostima, trajnim ciljevima,misiji, nadležnostima, i principima rada organizacije. Pravila koja su postavljena u kodeksu istovremeno moraju da budu u interesu svakog zaposlenog individualno (bez izuzetaka ,kako mi to znamo da uradimo) , kao i u interesu organizacije. To je razloga zašto se od svakog zaposlenog očekuje da dobro poznaje sadržaj, razume i prihvati suštinu kulture poslovnog ponašanja kako bi u svakom trenutku mogao da radi i ponaša se u skladu sa njim.

  • ODNOS PREMA ORGANIZACIJI

    Posao nam je postao druga kuća, zar ne ?

    E sad, kad god pomislite da zanemarite i da ne vodite računa o imovini, troškovima i odnosu prema radu zapitajte se da li bi ste isto to uradili i u svom domu. Hteli to da priznamo ili ne, kompanije u kojima radimo su naša druga kuća, a kolege sa kojima radimo su osobe sa kojima provodimo više vremena nego sa svojim ukućanima. Odnos zaposlenih prema organizaciji treba da obeležavaju profesionalnost, lojalnost i domaćinski odnos prema imovini. Treba se ponašati kao da vodiš računa o svojoj kući i troškovima za istu.

    Od zaposlenih se očekuje da budu lojalni prema organizaciji i da to na radnom mestu i van njega pokazuju. Lojalnost se pokazuje kroz čuvanje ugleda organizacije, korišćenje svake prilike da se ona promoviše i da se tako pruži lični doprinos poboljšanju slike koja o njoj u javnosti postoji. Lojalnost se takođe pokazuje kroz uzdržavanje od iznošenja u okruženje bilo čega što bi moglo negativno uticati na imidž organizacije i striktno čuvanje poslovnih tajni.

    Imidž kompanije svakako da prvenstveno postavlja vlasnik kompanije sa svojim top menadžmentom. Prvo i osnovno, oni moraju da su svesni vrednosti kompanije, da poštuju i cene kako zaposlene tako i imovinu kompanije koju ne smeju da zloupotrebe zato što su na radnom mestu koje je u samom vrhu. Vlasnici kompanije moraju da itekako budu svesni da od njihovog pružanja zaposlenom zavisi koliko će zaposleni biti lojala, koliko će ceniti i poštovati imovinu.

    Kompanije koje žele da posluju decenijama na tržištu i koje žele da budu prepoznatljivi kao lideri moraju da su svesne da u zaposlene moraju ulagati kroz edukacije, putovanja, razne seminare kao i team building programe o kojima stalno i pišemo kroz naše postove, a izmedju ostalog da poštuju njihovo vreme i privatnost i da jasno postavljaju zadatke.

    Kompanija koja ne vodi računa o svojim zaposlenim, bez ulaganja u njih i ne stvaranja svesti o vezanosti, lojalnosti sa kompanijom su najveća tempirana bomba za jednu kompaniju i njen imidž. Ovakav način dovodi do velikog nezadovoljstva, fluktuacije zaposlenih i oni su najčešće i najveća konkurencija kompaniji u kojoj su radili ali i marketing koji je i najteže ispraviti.

    Sukob ličnog interesa i interesa organizacije, ili bilo koji drugi problem na relaciji između njega i organizacije zaposleni neće iznositi u okruženje, već će ga rešavati isključivo unutar organizacije. U najboljem ličnom poslovnom interesu pojedinca je da i po eventualnom prestanku rada, ne iznosi negativne stavove o kompaniji. Zašto je ovo bitno, ovo je bitno zbog daljih koraka zaposlenog. Ovde zaposleni koji je napustio kompaniju pokazuje zrelost i lične osobine kao što su lojalnost. Zapamtite, ni jedna kompanija, poslodavac ne voli da zaposleni o prethodnom poslodavcu priča u lošem kontekstu.

    Zato, sve što je bilo ružno zaboravite, lepe stvari prezentujte na pravi način i neka to bude vaša poslovna lična karta.

    Svi ozbiljni poslodavci ili kompanije će se truditi da dobrog zaposlenog ne izgubi, ali ako se to i desi svakako da je dobro da se izlazni razgovor obavi tj. jedan iskreni intervju gde će se pričati o razlozima zašto zaposleni odlazi. Ono što bi voleli da naglasimo da nikako ne sme kompanija da dozvoli da dodje u situaciju da joj zaposleni napuštaju kompaniju zbog nezadovoljstva, a da to nisu primetili u toku rada već da su to nezadovoljstvo uočili na poslednjem izlaznom razgovoru.

  • ODNOS PREMA RADU

    Radni zadaci se obavljaju striktno prema zakonima, pisanim naredbama, uputstvima i/ili usmenim nalozima rukovodilaca u skladu sa profesionalnim standardima i propisanim nivoom kvaliteta i kvantiteta. Jako bitno!

    Ukoliko zaposleni ne zna ili nedovoljno razume način na koji treba da izvrši neki zadatak dužan je da o tome odmah obavesti rukovodioca kako bi dobio razjašnjenje, a rukovodilac je obavezan da mu to razjašnjenje pruži. Ovaj način poslovanja može da se sprovede samo i isključivo ukoliko zaposleni ima poverenje i nema strah da kaže da nešto nije razumeo. Ovde su često problemi između nadređenih i zaposlenih jer se nažalost često sprovodi „Zakon JAČEG „ i zaposleni se povlači u ovoj situaciji iz straha, posao u 99% ne bude dobro urađen već sa velikim brojem grešaka gde dolazi do bespotrebnog stresa, netolerancije, loših izgovorenih reči od strane nadređenog. U ovakvim situacijama i jeste problem nadređeni koji svoj autoritet sprovodi kroz strah. Tada kompanije (vlasnik ,HR sektor ) moraju da reaguje i da radi sa menadžmentom.

    U slučaju da zaposleni uoči da postoji drugi (efikasniji) način da se posao izvrši treba da takav predlog saopšti rukovodiocu koji će odlučiti da li da ga prihvati ili ne. Kada rukovodilac odbije predlog uvek mora da jasno i nedvosmisleno objasni razlog odluke.

    Inicijativnost i kreativnost, aktivan odnos prema mogućnostima unapređenja posla se očekuje od svakog zaposlenog i vrednuje od strane rukovodilaca. Rukovodilac treba da je osoba širokih vidika i nikako neko ko ima problem sa sujetom jer tu dolazi do dodatnih problema i nezadovoljstva zaposleog koji posle izvesnog vremena neće ni želeti da iskaže svoju kreativnost.

    Sam zaposleni i njegov rukovodilac su dužni da se pobrinu da zaposleni bude kompetentan tj. da raspolaže svim stručnim znanjima i informacijama koja su mu neophodne za obavljanje posla. Ukoliko se desi da osoba koja treba da sporovede zahtev (zadatak) ne daje prave informacije ili ne zna da ih prenese takođe će uticati na loše sprovođenje i sigurno da se sama politika jedne kompanije neće sprovoditi na pravi način. Ukoliko zaposleni nemaju dovoljno znanja, kompanije je dužna da se angažuje da se zaposleni edukuju u skladu sa potrebama.

    Zaposleni je dužan da izvrši usmeni nalog pretpostavljenog, izuzev kad smatra da je nalog suprotan propisima, pravilima struke ili da njegovo izvršenje može da prouzrokuje štetu, što saopštava pretpostavljenom. Nalog koji pretpostavljeni ponovi u pismenom obliku zaposleni je dužan da izvrši i o tome pismeno obavesti rukovodioca.

    Zaposleni je dužan da odbije izvršenje usmenog ili pismenog naloga ako bi ono predstavljalo kažnjivo delo i da o tome pismeno obavesti rukovodioca odnosno organ koji nadzire rad rukovodioca.

    Propisani režim radnog vremena se mora u potpunosti poštovati. Planirani izostanci sa posla (godišnji odmori, razne vrste odsustava...) se najavljuju i odobravaju od strane neposrednog rukovodioca koji je dužan da obezbedi uslove za nesmetano odvijanje procesa rada. U slučaju neplaniranih izostanaka sa posla, (bolovanja i dr.), potrebno je što pre telefonom obavestiti rukovodioca kako bi mogao da organizuje rad. Svi rukovodioci su dužni da obezbede da budu stalno dostupni za telefonsku komunikaciju uključujući i vanradno vreme.

  • PONAŠANJE U RADNOM PROSTORU

    Svaki zaposleni je dužan da svoj privatni život organizuje tako da na posao dolazi odmoran i psihofizički sposoban i spreman za rad.. Pridržavanje svih pravila protivpožarne zaštite i ostalih propisa zaštite na radu, predstavlja najstrožiji imperativ.

    Zaposleni treba da se sami pobrinu za uređenje i higijenu svog radnog prostora koji je potrebno organizovati tako da bude što prijatniji, funkcionalniji i pogodniji za efikasan rad. Delove prostora i uređnje koje upotrebljava više zaposlenih: faks aparate, kopir mašine itd, treba koristiti pažljivo, uvek vodeći računa o potrebama drugih.

    Treba izbegavati nepotrebno zadržavanje po hodnicima i kancelarijama kolega i u drugim prostorima van svog radnog prostora. Pauze za doručak, kafu, itd, treba organizovati tako da ne smetaju procesu rada. Alkohol se u radnom prostoru ne koristi. Zaposleni u alkoholisanom stanju ne može da bude na radnom mestu i rukovodilac sektora je dužan da ga ukloni sa istog . Pušenje je dozvoljeno samo u predviđenim prostorijama. Telefon, kompjuter i ostali uređaji koriste se samo u službene svrhe. Privatne posete i privatno telefoniranje treba svesti na neizbežni minimum. Sve navedene stavke iz prethodonog dela zaposleni ne poštuju i to su najčešće problemi i situacije na koje se vlasnici kompanija žale i kako kažu gubi se dosta vremena i energije da se nepoštovanje ovih pravila smanji što itekako utiče na produktivnost., Zašto ne poštujemo ? Da li kući radimo van okvira kućnih porodičnih pravila i ugrožavamo svoju porodicu/imovinu. Pravila koja smo naveli apsolutno ne ugrožavaju radnike, već je to način da se najjednostavnije stvari poštuju,...mi ih poštujemo samo kada nam neko „zapreti“ otkazom ili po džepu, zašto ?

    Želimo da se razumemo, mi smo bili i zaposleni i nadređeni, a i posodavci. Sve tri strane su nam dobro poznate i uvek je onom drugom bolje i lakše, ali ne shvatamo da sve ove silne obuke koje su oko nas gde se učimo da udovoljiš sebi ili da radimo samo ono što je ok za pojedinca, zaboravljamo da mora da se prati okolina. U redu da svakom pojedincu bude ok,ali mora se voditi računa da lična samovolja ne ugrožava druge. Posodavci moraju da rade na tome da znaju poštovati, platit i zadržati zaposlenog. Dok sam zaposleni treba da bude svestan da ne poštovanjem pravila koja se postavljaju kompanija gubi na fokus sa stvari koje donose dobit i bave se perifernim stvarima koje mogu da koštaju sve mnogo.

    Poslovna kultura je uzajamno poštovanje i jedne i druge strane i ne treba da se samovolja ni jednih sprovodi jer to nikako nije dobro.